Uploader: Caleb
Country: Netherlands
Uploaded: Jun 05, 2018
Price: Free

Please, verify you are not robot to load rest of pages

download skriveni uzdasi pdf

Džasinda Vajlder
SKRIVENI
UZDASI
Prevela Nataša Andrić
Beograd, 2015.
3
Ova knjiga je posvećena četirima neverovatnim ženama:
Vilmi, Ajvi, Rejčel i Endži.
Zato što me volite i zato što volite moje knjige.
Večno ću vam biti zahvalna na podršci i ohrabrenju.
5
Poglavlje 1
Koverat
„Gospođice Sent Kler. Molim vas, uđite.“ Moj šef, gospodin Edvards,
pokazao je rukom na dve stolice preko puta svog radnog stola. „Sedite, Kajri“, pogrešno je izgovorio moje ime.
„Zovem se Kiri“, morala sam da ga ispravim, što sam verovatno
činila hiljadu osamstoti put.
Gospodin Edvards skliznu u svoju modernu kancelarijsku stolicu
presvučenu crnom kožom i otkopča sako. „Da. Naravno.“ Povukao
je manžetne s dugmićima na svojoj beloj košulji i pročistio grlo. „Pa,
gospođice Sent Kler, preći ću odmah na stvar. Bojim se da ćemo morati da se rastanemo. Nije to zbog vas − naprosto pojednostavljujemo
proces rada, a kao najnoviji i najneiskusniji član našeg tima... pa, vaše
usluge postale su, u neku ruku, suvišne.“
Trepnuh. Dvaput. Triput. „Ja sam... šta?“
„Suvišna. To znači...“
„Znam šta to znači. Samo ne razumem zašto se ovo dešava. Baš je
prošle sedmice Don rekao da sam sledeća na redu koju ćete primiti
na neodređeno...“
Gospodin Edvards me preseče podigavši ruku. „Don je pogrešio
i ja vam se zaista izvinjavam zbog nesporazuma. Vidite, Don ima
pomalo nesrećnu naviku da daje obećanja za koja nije ovlašćen i za
7
Džasinda Vajlder
koja nema sredstava da ih održi. I on je, takođe, otpušten.“ Diskretno
pročišćavanje grla pokazalo je da je tema zatvorena. Otvorio je ladicu
i izvadio koverat. „Vaš završni platni ček, gospođice Sent Kler. Pokriven je i dvonedeljni otkazni rok. Smesta ćete raščistiti vaš radni sto.
Ukoliko vam je potrebna preporuka, možete podneti zahtev u pisanoj
formi putem odgovarajućih kanala.“
Odmahnuh glavom. „Ne, molim vas, gospodine Edvardse, ne možete ovo da mi uradite. Ni ne znate koliko mi je posao potreban. Nikada nisam zakasnila i uvek sam obavljala posao bolje od svih drugih
u mom odseku. Molim vas, pružite mi priliku...“
„Gospođice Sent Kler, preklinjanje neće promeniti činjenice. Stvar
je završena. Nama vas je poslala agencija za privremene poslove. Privremene. Kao što rekoh, ne radi se o kazni. Ne dajemo vam otkaz −
jednostavno vas puštamo da idete u trenutku kad prestaje potreba za
vašim radnim mestom. A sada, ako nemate ništa protiv, za nekoliko
trenutaka moraću na konferenciju.“ Gospodin Edvards izvi obrvu u
očekivanju da krenem.
„Dobro.“ Ustala sam i ispravila uzanu teget suknju preko kukova,
okrenuvši se od njega. „Kurčino.“
„Oprostite?“ Gospodin Edvards ustade, stegnuvši pesnicu uz bok.
„Šta ste rekli?“
Podigla sam bradu. „Rekla sam, ’kurčino’.“ Upotrebila sam isti
onaj snishodljiv ton koji je on tako često koristio. „To je pogrdni izraz
za penis. Što će reći da ste... kurac.“ Ponovo sam se okrenula, ščepala
okruglu kvaku na vratima i okrenula je.
Zaustavila me je ruka na mom zglobu. „Ma dajte, gospođice Sent
Kler. Ne želite da se vređamo, zar ne? Vrlo lako mogu pozvati vašu
agenciju i osigurati da više nikada ne radite u tom preduzeću.“ Prsti mu se jače stegnuše oko mog zgloba i osetih na vratu njegov dah.
„Osim toga… znate, možda postoji jedan način da zadržite posao.
Možda čak i da dobijete ono stalno zaposlenje koje ste pomenuli.“
Osetila sam kako se prislanja uz mene, osetila dokaz onoga što je
od mene želeo. I, biću iskrena, ta mi je misao prošla kroz glavu. Jednom. Nakratko. Trebala sam taj posao. Već sam dva meseca kasnila s
kirijom, tri meseca nisam platila račun za struju, jedva sam održavala
8
Skriveni uzdasi
korak sa svojom i bratovljevom školarinom, a da ne pominjem rastuće troškove staranja za mamu. Mogla sam da uradim to što je taj
naduvenko želeo i sačuvam posao. Ne bi dugo trajalo. Nekoliko neprijatnih minuta, ako i toliko. Bio je star, preko šezdeset, pretpostavljam. Dovoljno u formi za svoje godine, ali nikako muževan i srčan.
Ipak… bez obzira na to koliko sam možda bila očajna, to se nikada neće dogoditi. Ne na ovakav način. Ne s ovim čovekom. Da je
on napaljen, a ja takođe, možda. Bilo bi drugačije da se radilo o fenomenalnom poslu kojim zaista mogu da plaćam račune, ali ovo je
bilo privremeno zaposlenje. Plaćali su me po satu, i to smešno malo.
Jedva da sam imala dovoljno da pokrijem jedan račun, a kamoli sve
one koje sam morala da izmirujem.
Okrenuh se, dozvolivši mu da me drži za ručni zglob. Na trenutak.
Podigla sam pogled da sretnem njegov, s najledenijim mogućim izrazom lica. „Stvarno? Tek tako? Toliko je lako, jelda? Da vam popušim,
pa ćete mi dozvoliti da ostanem da radim? Da vam dopustim da me
pojebete na stolu i još ću dobiti stalan posao, kladim se.“
Propustio je opasnu hladnoću u mom glasu. „Sada razmišljaš kako
treba.“ Olizao je usne i podigao prst da dodirne vrh mog dekoltea
− ono malo što se videlo od konzervativne radne garderobe. „Vi ste
veoma privlačna mlada dama, gospođice Sent Kler. Siguran sam da
možemo postići prikladan dogovor.“
Bože, mrzela sam uvijeni, izveštačeno zvanični način na koji je
izgovorio to prikladan dogovor. Potisnula sam odvratnost na još nekoliko sekundi. „Šta ste imali na umu, gospodine Edvardse?“
Kičma mi se izvila s gađenjem dok su njegove oči gorele požudom,
a jezik mu palacao preko tankih, bledih usana. Kratko je petljao oko
kaiša i začuh izdajnički zvuk otvaranja rajsferšlusa. Nisam pogledala,
jer nisam želela da vidim šta je upravo izvadio.
„Hajde da za početak vidimo kako ti to radiš, pa ćemo odatle početi.“ Naslonio se unazad na ivicu stola, s pohlepnim, samozadovoljnim osmehom. „I… malo otkopčaj bluzu.“
Igrala sam se s dugmetom na košulji, zureći u njegove smeđe oči
boje mulja. „Želite malu predstavu, je li tako, gospodine Edvardse?“
Oslobodila sam prvo dugme, što bih ionako učinila u liftu. Osetih
9
Džasinda Vajlder
kako mi se grudi malo oslobađaju jer više nisu bile toliko stisnute.
Pogledom je gutao prostor dekoltea. „Kako vam se ovo čini?“
„Veoma lepo. Ali… šta kažeš na još malo?“
Klimnuh, kao da je to savršeno razumno, i dalje odbijajući da pogledam nadole u njegove prepone. A onda, bez upozorenja, cimnuh
glavom napred, osetih kako čelom udaram u njegov nos i kako mu
hrskavica puca. Odmaknuh se za korak kad mu je grimizna krv jurnula iz nozdrva. „Šta kažete na jedno jebite se, gospodine Edvardse?“
Ostavila sam ga oblivenog krvlju, klonulog uz radni sto. Stresoh
se kad sam slučajno okrznula pogledom njegov sada mlitav, naborani